Negde na severu od bog te pita kad živi “taj deda večno mlad”.

Debeljuškasti, bradati starac u crvenom odelu oivičenom snežnobelim krznom (po uzoru na kolekciju zima-zima iz druge polovine XIX veka kreatora Tomasa Nasta), moglo bi se reći – kao iz reklame, juri, leti sankama na irvasov pogon tokom decembra tamo-ovamo; svugde gde mu politička i verska uverenja zajednice dopuštaju, i deli deci poklone. Nekad promeni kostim, poraste ili steše stomak; evo, galopira na konju, već je spao na klackanje na magarcu; menja pomoćnike, ali ne i dobru ćud.

Drugi neka ga zovu Santa Claus, Ded Moroz, Sinterklaas ili kako god, mi ćemo Deda Mraz.

Zbog, iz godine u godinu, sve brojnijih i većih poklona koje vuklja uzduž i popreko sveta, počeo je da ga bije glas da je simbol potrošačkog društva i da podstiče konzumerizam.

Što je nepravda!

Misija Deda Mraza je da donosi radost; pre svega, onima koji imaju najviše smisla za nju – deci. Nije nam ni roditelj, ni učiteljica, da nas uči životnim vrednostima. Za to što nas, stiče se utisak, često i mnogo usrećuju materijalne stvari, a to obilato koriste prodavci predmeta radosti naše, ovaj lik nije kriv.

Svi dobro znamo da Deda Mraz, u stvari, uglavnom oni njegovi mučeni vilenjaci, tokom cele godine sami prave sve te drangulije za dobru decu ovog sveta. Napravi sam, mantra antipotrošača. Pohvala za Deda Mraza i ekipu zbog poruke koju šalju. To što njegovi pokloni izgledaju kao upravo sa rafa skinuti – pohvala za Deda Mraza i ekipu zbog profi izrade.

U slučaju da poznajete nekog nevaljalca koji nema čemu da se nada tokom ovih zimskih praznika i želite da ga obradujete, ugledajte se na Deda Mraza; “na’vatajte” vilenjaka da mu napravi poklon. Ako ne uspete, pravite sami, kad ste smotani.

Kratka napomena, ako nešto treba da ga bije, onda je to glas da je predstavnik ucenjivačkog društva. Možda i izrabljivačkog; mada to treba ispitati.

“Velikodušnost je suprotnost konzumerizmu”-papa Franja. Šta je to kad neko šakom, kapom i džakom, neznanom i znanom, kroz odžak ili ne znam kako drugačije, deli poklone? Ume i želje da ispuni ako se kažu jasno i glasno, poželjno je više puta. Konzumerizam, je l’ da?

To što tokom decembra maše iz skoro svakog izloga, namiguje sa bilborda, šepuri se u reklamama, “iskače iz frižidera”-što bi se reklo, neka ga opravda fraza “od nečeg mora da se živi” i hrani onaj radni narod vilenjački.

Smeta nam što je debeo, rumen, nezdravo se hrani… Koliko tek imamo pik na ono piće što pije skoro sto godina.

Sve u svemu, sačuvaj bože šta sve ljudi mogu da izmisle i zamere zatim.

Kako god…

*Koreni legende o Deda Mrazu nalaze se u prethrišćanskim verovanjima mnogih kultura.

*Hristijanizacijom naroda ulogu starca koji donosi poklone dobija Sveti Nikola

*Stapanjam, donekle različitih, verovanja i običaja američkih doseljenika iz Evrope tokom XVIII tu funkciju preuzima Deda Mraz (Santa Claus).

*Strip-crtač Tomas Nast u drugoj polovini XIX veka postavio je osnove vizuelnog identiteta današnjeg Deda Mraza.

*30-ih godina XX veka Hadon Sandblom, za potrebe Koka-koline kampanje, malo koriguju Nastov lik Deda Mraza, dajući mu realnije crte; tako nastaje globalno prepoznatljiv deka-darodavac.

*U Srbiju Deda Mraz je, na poziv državnog vrha, došao 50-ih godina XX veka i doneo okićenu jelku.

*Na sve što mu ovaj nezahvalni ljudski rod povremeno zameri, on se samo zakliberi:

O HO HO HOO ooO HO HO HOO