1.Džon Stajnbek – O miševima i ljudima
2.Milan Kundera – Praznik beznačajnosti
3.Gabrijel Garsija Markes – Pukovniku nema ko da piše
4.Bora Ćosić – Bergotova udovica
5.Ernest Hemingvej – Starac i more
6.Peter Handke – Levoruka žena
1. O MIŠEVIMA I LjUDIMA – Džon Stajnbek
Džordž i Leni, neobičan dvojac, žive od najamnog rada na kalifornijskim poljima. I sama činjenica da su dvojac je neobična.
“Momci kao mi, što rade po rančevima najusamljeniji su momci na svetu. Nemaju porodice. Nemaju zavičaj. Dođu na ranč, rade za nadnicu, pa ondu odu grad i profućkaju sve što su zaradili, i posle ih vidiš kako se klate na nekom drugom ranču. Nemaju pred sobom nikakvu budućnost. … Sa nama nije tako. Mi imamo izgleda, mi imamo nekoga s kim možemo prijatno da razgovaramo. … ja imam tebe, a ti imaš mene, da pazimo jedan na drugoga.”
Utisak: Bez prosvetljujućih zaključaka, bez filozofiranja, objašnjavanja, opravdavanja, ostavlja utisak ovo se dogodilo, ovi likovi nisu izmišljeni. Najbolji roman od svih jedanaest, po meni (ako to, uopšte, treba reći). Drugi su priče, metafore, fantazije,… Ovo je stvarnost.
2. PRAZNIK BEZNAČAJNOSTI – Milan Kundera
Četiri prijatelja, nekoliko istorijskih i nekoliko fiktivnih likova u epizodama putem kojih pisac demonstrira zaključak: “Beznačajnost je, prijatelju, suština postojanja. Ona nas prati svuda i uvek. Prisutna je čak i tamo gde niko ne želi da je vidi, u užasima, u krvavim borbama, u najvećim nesrećama. … ona je ključ mudrosti, ona je ključ dobrog raspoloženja.”
Utisak: Ozbiljni životni problemi, Kant, Staljin u lakrdiji (figurativno) Milana Kundere. Svi i sve, pre ili kasnije, postaje i jeste beznačajno.
3. PUKOVNIKU NEMA KO DA PIŠE – Gabrijel Garsija Markes
Ostareli pukovnik, kome je nedavno poginuo sin, sa bolesnom ženom i petlom živi negde na Karibima. U nemaštini, na veresiju, prodajući poslednje stvari iz kuće; petnaest godina strpljivo čekajući pismo o penzionisanju.
Utisak: Dok drugi žive i bogate se zahvaljujući korupciji i prevarama, pukovnik preživljava i živi od nade. Pukovnik je čovek, bilo koji bilo gde, ne isključivo pukovnik, ne isključivo negde na Karibima.
4. BERGOTOVA UDOVICA – Bora Ćosić
Mesto u vremenu: Beograd između dva svetska rata.
Akteri: Članovi jedne porodice i nekoliko likova iz različitih društvenih slojeva na različite načine povezani (ko je čitao U potrazi za izgubljenim vremenom prepoznaće paralele između likova ova dva dela).
Slušalac, posmatrač i narator: Sin – budući književnik, što se tiče očekivanja okoline. Što se njega tiče hteo bi: “da bude glup kao noć i da ga niko ne dira”.
Kratki prikaz jednog društva u pomenutom vremenu na pomenutom prostoru kroz dijaloge aktera. Komentari i replike često odstupaju od očekivanog toka razgovora među ljudima delujući apsurdno i komično.
5. STARAC I MORE – Ernest Hemingvej
Roman metafora na život.
Starac, velika riba i more. Priča o borbi iskusnog i ostarelog ribolovca Santijaga sa svojim plenom daleko na pučini.
Činjenica: Šta više reći, i ovo je suviše, obavezna lektira u školi.
6. LEVORUKA ŽENA – Peter Handke
“Ako sanjati znači želeti da budeš ono što jesi, onda želim da budem sanjarka.”
Marijana, žena, naizgled bez razloga, u trenutku prosvetljenja traži od muža da se odseli.
Žena ostaje sama sa osmogodišnjim sinom. Svest o posledicama te odluke, strah, tuga, samoća, neizvesnost, ali i rešenost da istraje; o svemu tome saznajemo kroz ženine postupke, bez ikakvih opisa kako se ona oseća.
7. PRODAVAČICA – Sajaka Murata
“Čovek ima dužnost da bude deo društva, ili preko posla, ili tako što osnuje porodicu.”
Keiko je bila čudno dete. Sada ima 36 godina, bez muža, bez dece, bez ambicija, radi kao prodavačica sa nepunim radnim vremenom u mini-marketu. Ona nema potrebu da išta menja u svom životu, ali ljudi počinju da zapitkuju; preti da počnu da je smatraju uljezom. To sve Keiko smara, toliko da je spremna na ustupke društvu i promene u životu.
Trivija: Spisateljica je dugo radila kao prodavačica u marketu i uporedo pisala, sve dok njene knjige nisu postale popularne.
8. USAMLjENIK – Ežen Jonesko
Još jedan društveno neprilagođeni lik koji radi kao administrativni radnik. “Skeptičan, razočaran, lako se zamaram, umoran, živim bez cilja, radim najmanje što mogu jer ne mogu da ne radim uopšte“ – kako sam sebe opisuje. Bez porodice, bliskih prijatelja, jedine društvene veze, koliko toliko, održava sa kolegama sa posla. Iznenadno i veliko nasledstvo koje dobija pruža mu mogućnost da promeni život.
Zanimljivost: Jedini roman poznatog dramskog pisca.
9. POSLEDNjI DANI NA SMRT OSUĐENOG – Viktor Igo
“Osuđen na smrt!
Pa dobro, zašto da ne? Ljudi – sećam se da sam čitao u nekoj knjizi gde je jedino to valjalo – svi ljudi su osuđeni na smrt sa neodređenim rokom.
Kakva je, dakle, razlika u mom slučaju?”
Viktor Igo je bio zagovornik ukidanja smrtne kazne. Svoje stavove u prilog tome izneo je u ovom romanu. Kroz monolog, koji je u romanu predstavljen kao dnevnik od presude do dana izvršenja, osuđeni izgovara sve ono što i pisac smatra da su glavni argumenti protiv ove vrste kažnjavanja. Usput, delimično, prikazujući i stanje u zatvorima i tretman prema zatvorenicima.
Zanimljivost: U Srbiji je smrtna kazna zvanično ukinuta 2002.; tada prema anketama 50% ljudi bilo za; nakon 20 godina 70% ljudi u Srbiji je za smrtnu kaznu.
10. PETO DETE – Doris Lesing
Harijet i Dejvid počinju zajednički život u velikoj kući sa velikim planovima o velikoj porodici. U prvim godinama njihovi namere se ostvaruju. Ali “slučajni gen” njihovog petog deteta remeti plan i menja život potpuno.
“Svi ti razni ljudi koji su nekada živeli na zemlji – mora da su negde u nama.”
Napomena: Knjiga je napisana u trećem licu; akcenat je na majci, Harijet. Sa ovim romanom priča iz njene perspektive je završena. Postoji i nastavak Ben, u svetu – prati peto dete koje je odraslo i napustilo porodicu.
11.TIŠINA – Don DeLilo
Mesto: Njujork.
Vreme: 2022.godina.
Tema: Dan 56. Superbola, na samom početku utakmice svi uređaji su stali. Postali su mrtvi.
Petoro ljudi suočava se sa posledicama toga i sa mogućnošću da će njihovi životi od sada biti drugačiji. Ne znajući kako, zašto, da li zauvek.
„Čini se da su svi ekrani, svuda na svetu, ostali bez slike. Šta nam sad preostaje da gledamo, slušamo, osećamo?”
Utisak: Zanimljiva, mada ni najmanje „otkud mu ovo pade na pamet“ tema. Interesantan pristup; pisac je odoleo, u ogromnoj meri, prikazu apokaliptičnih situacija. Fokus je na pojedincu, tačnije na petoro pojedinaca i kako se oni nose sa panikom zbog toga što se dogodilo.
