“Horor priča – priča u kojoj je fokus na stvaranju osećaja straha. Takve priče su narodnog porekla i čine značajan deo narodne književnosti. Mogu da sadrže natprirodne elemente poput duhova, veštica ili vampira, ili mogu da se bave realnijim psihološkim strahovima.” – “Enciklopedija Britanika“
DVE GOTIČKE NOVELE:
1. Šeridan le Fanu – Karmila
Jedna od prvih vampirskih priča, objavljena dve decenije pre čuvenog romana “Drakula”.
Radnja: Naratorka Laura pripoveda o svom detinjstvu i ranoj mladosti kada je sa ocem živela na usamljenom imanju u Štajerskoj. Okosnicu priče čine dva sablasna događaja. Prvi je jeziv san koji je imala kao dete, ili je to bilo nešto više od sna. A drugi je povezan sa tajanstvenom gošćom desetak godina kasnije. Mlada devojka Karmila spletom nesrećnih ( a može se reći i suludih) okolnosti neko vreme boravi u Laurinoj kući. Gošća svojom lepotom i ponašenjem na prvi pogled opčini sve članove tog samotnog domaćinstva, a najviše svoju domaćicu. Ubrzo nakon Karmilinog pojavljivanja mlade žene u obližnjem selu počinju misteriozno da se razboljevaju i umiru.
2. Henri Džejms – Okretaj zavrtnja
Radnja: U staroj kući neveliko društvo okupljeno oko vatre sluša pisanu ispovest jedne žene o događajima iz njene mladosti. U svojoj dvadesetoj godini počela je da radi kao guvernanta. Jedan od prvih poslova je bio briga o dvoje dece, desetogodišnjem dečaku i osmogodišnjoj devojčici. Nakon što su im roditelji umrli negde u Indiji staranje o deci preuzeo je njihov stric. Tačnije, pružio im je materijalnu sigurnost, sve drugo je prepustio svojim zaposlenim. On je živeo u Londonu dok su deca boravila na starom porodičnom imanju u Eseksu. U početku taj posao je bio veoma prijatno i inspirativno iskustvo za mladu ženu, imajući u vidu ponašanje, šarm i lepotu njenih učenika. Ali ubrzo početna idila se raspršava i javlja se grozna spoznaja. Njeni anđeoski štićenici su pod velikim uticajem dva sablasna stvorenja.
Kratki osvrt: Dve gotičke novele koje su imale veliki uticaj na kasnije pisce ovog žanra, a i horora uopšte. Jedan roman sa ovog spiska u sebi sadrži očigledne i namerne paralele sa novelom Henrija Džejmsa. Značajno je i to da nagoveštavaju, u meri i skladu sa vremenom u kom su nastale, dve važne teme; danas aktuelne ali netipične za književnost XIX veka. Istopolnu ljubav između glavnih junakinja u prvoj i seksualno zlostavljanje dece u drugoj.
DVE ZBIRKE PRIČA:
3. Artur Maken – Veliki bog Pan
Zbirka od sedam priča, više fantastičnih nego strašnih.
Svet je mnogo tajanstveniji nego što nama izgleda. Ponekad neke ljude splet okolnosti, ispostavlja se nesrećnih, ili ogromna težnja za saznanjem i razumevanjem odvede na mesta gde se zavesa dobro nam znane svakodnevice podiže i na scenu stupa drugačija stvarnost. To nisu stvari koje glogovim kocem ili srebrnim metkom mogu da budu zauvek sklonjene, to je dublja stvarnost i svet onakav kakav je od pamtiveka. Nažalost, uglavnom nenaklonjem običnom čoveku. I na sreću tog istog običnog čoveka njemu nevidljiv i teško dostupan.
“ Materija je jednako strahotna i nepoznata kao i duh, sama nauka lenčari na pragu, hvatajući tek odsjaj čuda koja pruža prostor u srži svih stvari.”
4. Žan Re – Krstarenje senki
Uklete priče sa mora i kopna
Zbirka od sedam priča belgijskog Poa, kako neki kažu. Što i nije bez osnova. Svet o kom Žan Re piše je maglovit i mračan; likovi osamljeni, ostavljeni na milost i nemilost silama koje im prete na moru ili kopnu. Koga ili šta prevozi brod u zabranjenoj kabini, može li se usamljeni čovek spasiti bekstvom u civilizaciju od onog što ga je u pustari pronašlo, opusteli hotel u kom njegov upravnik preživljava besanu noć, brod koji plovi na sever van granica poznatog sveta – neke su od tema ovih priča.
DVA HOROR ROMANA PO DEFINICIJI:
5. Rej Bredberi – Nešto zlo ovamo ide
“ Po tom što mi palci bride,
Nešto zlo ovamo ide.” – Vilijam Šekspir “Magbet”
Radnja: Krajem oktobra neočekivano i netipično za to doba godine u mali američki grad pojavljuje se karneval. Nikada karneval ne dolazi ovako kasno u godini. Ali ta činjenica ne sprečava većinu stanovnika da se prepuste veselju i euforiji koju on sa sobom donosi. Mirisu i ukusu šećerne vune, palačinki… Šarenim šatrama sa neobičnim stanovnicima i zabavnim spravama.
Dvojica dečaka jedini vide da se iza kulisa ove naizgled vesele atmosfere koju su članovi neobične trupe doneli u grad krije nešto jezivo i zlo. I to saznanje postaje pretnja po njihove živote.
6. Piter Straub – Priča o duhovima
Najstrašniji horor za Stivena Kinga, kako reče u jednom intervjuu.
Radnja: Petoricu ostarelih stanovnika gradića u Novoj Engleskoj vezuje prijateljstvo od rane mladosti. Na pragu sedamdesetih, manje-više, oni su uspešni, dobro situirani i ugledni građani. A svoje prijateljstvo iz mladih dana održavaju redovnim susretima. Te sedeljke su za njih neka vrsta rituala sa večernjim odelima, zakuskom i dobrim pićima. Društvo mezetlija, tako su prozvani. Iznenadna smrt jednog člana ovog eksluzivnog društva uznemirila je ostale i probudila neka sećanja.
“Šta je najgore što si ikada uradio? –pitao je Riki
To vam neću reći, ali ću vam ispričati najgore što mi se dogodilo. – odgovorio je Džon”
I ispričao im je priču o duhovima. Od tada tema njihovih sastanaka postaju jeziva iskustva, stvarna ili izmišljena, koja su imali tokom života.
Ubrzo se ispostavlja da sve te sablasne priče koje su pričali tokom dugih, prijatnih večeri uz kamin i kubanske cigare nisu ništa u odnosu na one strahote koje im prete. Ne samo njima, nego i ostalim stanovnicima grada.
DVA ODLIČNA HORORA O KOJIMA JE VEĆ BILO REČI:
7. Stiven King – Groblje kućnih ljubimaca
Radnja: Porodica Krid dolazi u Mejn zbog Luisovog novog posla. Luis i Rejčel imaju dvoje male dece i kućnog ljubimca mačka Čurča. Kada voljenog Čurča neko pregazi, Luisu stari sused otkriva tajnu. Nedaleko od njihove kuće nalazi staro indijansko groblje na kome mrtvo biće može opet da oživi. Njih dvojica odnose noću Čurča i zakopavaju. Sutradan ujutru pojavljuje se mačak, živ i isti kao Čurč, ali ipak nešto je drugačije. I to je tek početak, mnogo veća nesreća događa se ovoj porodici i nešto još užasnije dolazi sa starog groblja.
Utisak: Među tri najjezivija pročitana horora. I najbolji od gospodina Kinga.
8. Mišel Pejver – Tamna materija
Radnja: Dok se u Evropi zahuktava ratna mašina, grupa mladih Britanaca odlazi na artičko ostrvo kako bi proučavali živi svet, geologiju i vremenske prilike. Ali ono što tamo susreću daleko je od svake nauke. I nije voljno da bude istraženo.
Svalbard, artička hladnoća, usamljeni logor, polarna noć, ledena pustoš, tišina i osećaj da nešto vreba.
Utisak: Preporuka kao vrata za ovu knjigu.
SAMO JEDAN DOMAĆI HOROR. NAŽALOST!
9. Dejan Ognjanović – Zavodnik
Napomena: Akcenat naslova je na drugom slogu Zavodnik i predstavlja naziv izvora.
Radnja: Mladi asistent na Filoškom fakultetu u Nišu prihvata letnji posao, neadekvatan njegovom znanju i zvanju. Odlazi u skoro pusto selo u brdima iznad Bele Palanke da dvoje dece uči jezicima, stranom i maternjem. U pitanju su jedanaestogodišnji blizanci, brat i sestra. Njihovi roditelji su mrtvi. Brigu o deci vodi skoro nepismena baba. A profesora je angazovao stric dece sa napomenom da ne želi nikakvo uznemiravanje. Mladom asistentu ovo deluje kao dobra prilika da provede neko vreme na zdravom seoskom vazduhu i posveti se svom magistarskom radu. Međutim, prvi pogled na uslove u kojima njegovi domaćini žive sluti da boravak i neće biti tako prijatan. I tu se nije prevario. Mada razlozi za to nisu materijalni. U nameri da sazna šta se krije iza nagoveštaja malobrojnih seljana o porodici u koju je došao i onoga što se mu se čini i pričinjava da se događa oko njega, mladi asistent postaje akter prave horor priče.
Napomena: Ako slučajno neko ne zna, dr Dejan Ognjanović je pisac, prevodilac, esejista, književni i filmski kritičar. Glavna sfera njegovog interesovanja je horor žanr. Doktor za horor, kako je nazvan u magazinu “Frenzy Spark“. Ovaj roman je inspirisan novelom Henrija Džejma “Okretaj zavrtnja“. A realizovan, naravno, u skladu sa društvenim prilikama, običajima i verovanjima sredine u kojoj je radnja smeštena.
Utisak: Malo preopširni, možda i suvišni, opisi seoske bede i pustoši, uz iščuđavanje i prenemaganje gradskog momka. Kako radnja odmiče horor elementi dobijaju primat nad ovim socijalnim. I krajnji utisak je da je ovo stvarno dobar horor roman, pogotovo druga polovina. Preporuka!
