- Noći u cirkusu – Anđela Karter
- Noćni cirkus – Erin Morgenštern
- Ponoćna biblioteka – Met Hejg
- Sedam smrti Ivlin Hardkasl – Stjuart Terton
- Sve te sitnice – Kler Kigan
1. Anđela Karter – Noći u cirkusu
Klasična književnost, Fantastika, Istorijska fikcija, Romansa
Radnja: Mladi novinar Džek Vasler jedne noći u Londonu, na samom kraju XIX veka, intervjuiše internacionalnu zvezdu i senzaciju, akrobatkinju na trapezu Fivers. „Da li je stvarna ili žena iz mašte?” Nestvarnom je čine njena krila. Fivers je čudo prirode, žena sa krilima – kako sama tvrdi. Nakon pomalo čudnog noćnog intervjua, Džek odlučuje da se priključi trupi na turneji od Sankt Peterburga preko Sibira do Zemlje izlazećeg sunca.
Utisak: Iza kulisa ovog cirkusa nalazi se višeslojna priča. U čijem središtu je ne tako spektakularan život članova trupe, pre svih glavne junakinje. Na momente surov i tragičan, ali i neverovatan, ponekad i komičan.
2. Erin Morgenštern – Noćni cirkus
Fantastika, Magija, Romansa
„Cirkus stiže bez upozorenja, otvara se u sumrak, zatvara se u zoru.”
Radnja: Crno-beli cirkus – cirkus snova. Pojavljuje se iznenada, radi samo noću i isto tako iznenada nestaje. On je poseban. Unutar njegovih šatri posetioci mogu da vide i osete magiju nesvojstvenu drugim cirkusima. Tokom godina njegova čarolija privlači sve veći broj vernih sledbenika. Oni su zavisnici i zanesenjaci. „Nešto u cirkusu dira njihovu dušu i čeznu za njim kad nije tu.” Iza veličanstvene postavke odvija se takmičenje dvoje mladih mađioničara, Silije i Marka. A sve to što posetioci vide i što ih očarava rezultat je tog duela.
Utisak: Priča o magiji koja se odvija uglavnom u Londonu krajem XIX veka. U skladu sa tim su i glavni likovi, generalno čitava atmosfera. Ko voli ambijent viktorijanskog doba uživaće dok čita ovaj roman, iako je napisan više od vek kasnije.
3. Met Hejg – Ponoćna biblioteka
Fikcija, Psihološka fikcija, Mentalno zdravlje
Radnja: Nora je kao devojčica bila odlična plivačica, dobar đak, kasnije bitan član perspektivnog benda, završila je filozofiju. Sve u svemu, osoba sa mnogo potencijala da postane uspešna, ma šta to značilo. Sada Nora ima 35 godina. Jedina bliska osoba joj je brat sa kojim nije u kontaktu. Dobila je otkaz na poslu u prodavnici muzičke opreme. Kućni ljubimac, mačak Volter, pregažen je na ulici. I Nora odlučuje da se ubije. Ali na njenom putu od života do smrti je biblioteka. Svaka knjiga u toj biblioteci je jedan od mogućih života, koji je mogla da živi da je donosila drugačije odluke. Nora dobija priliku da neke od njih “isproba”.
Utisak: Knjiga koja se brzo i lako čita. Sa lajtmotivima u vidu nekoliko poznatih i pomalo površnih fraza i parola.
4. Stjuart Terton – Sedam smrti Ivlin Hardkasl
Misterija, Fikcija, Triler
Radnja: Roman napisan u prvom licu i sadašnjem trenutku. Glavni junak se budi u šumi, ne seća se ni koje, ni otkud on tu. Jedino što mu je u svesti je ime Ana. Čuje ženske krike i pucanj iz pištolja. Neko pokušava da ubije Anu zaključuje. Ali ne uspeva da joj pomogne. Ubrzo saznaje svoje ime i da je gost porodice Hardkasl. Izgubio je pamćenje, za par dana biće sve u redu. Sledećeg jutra budi ga zvono na ulaznim vratima. Otvara ih i vidi jučerašnjeg sebe.
Desiće se ubistvo. Ivlin Hardkasl biće ubijena. Ejden Bišop ima zadatak da otkrije ko je ubica među mnogobrojnim gostima i poslugom Hardkaslovih. Kako? Tako što osam puta proživljava dan njenog ubistva, ali kao drugi čovek.
Utisak: Uprkos poprilično zamršenoj radnji, pisac je za svaki trag na koji nailazi njegov junak dao odgovarajuće objašnjenje. Što je za svaku pohvalu. Ideja: jako interesantna. Realizacija: odlična. Preporuka ljubiteljima misterije i trilera.
5. Kler Kigan – Sve te sitnice
Drama
Utisak: Kratko i precizno. Odlična knjiga.
Radnja: Bil Ferlong je prodavac uglja u malom irskom gradu. Godina je 1985., bliži se Božić. Vremena su teška za većinu njegovih sugrađana. Ali Bil uspeva da obezbedi svojoj porodici, ženi i ćerkama, sasvim pristojan i siguran dom. Za njega nije uvek bilo tako, rodio se u bedi. Zahvaljujući dobroti žene kod koje je njegova majka radila dobio je šansu da vodi lep i miran porodični život. Ali ne samo to. Sve te sitnice koje je gospođa Vilson uradila za njega i njegovu majku; „sitnice koje je govorila i činila ili odbijala da učini i kaže” uticale su na to da postane takav čovek kakav je postao i postupi tako kako je postupio.
