Definicija: Hleb je hrana od pečenog testa koje se pravi od brašna i vode kao osnovnih sastojaka; njima se dodaju so i kvasac ( ili neko drugo sredstvo za dizanje testa ). U nekim varijantama u hleb se stavljaju i drugi sastojci: mleko, jaja, med ili šećer, neke masnoće, semenke i dr.
Šire pojam hleb može da označava i bilo koju hranu.
Poreklo reči hleb: S obzirom na to da ista reč postoji u germanskim jezicima, smatra se da ili je praslovenska pozajmica iz germanskog jezika ili da su oba naroda pozajmili ovu reč od nekog trećeg.
Kratak prikaz duge istorije hleba:
- Prvi hlebovi su bili beskvasni, od divljih vrsta žitarica, pečeni na vrućem kamenu.
- Najstariji ostaci hleba pronađeni su u Jordanu i potiču od pre 14.400 godina, taj hleb su ispekli lovci-sakupljači. Ovo otkriće je značajno jer pokazuje da su ljudi pravili hleb više hiljada godina pre razvoja poljoprivrede i kultivisanja divljih vrsta žitarica.
- Jednozrna pčenica (einkorn) i ječam su prve kultivisane žitarice pre više od 10.000 godina na području Bliskog istoka.
- Prvi kvasni hlebovi napravljeni su pre oko 5.000 godina u Egiptu. Pretpostavlja se da je do otkrića kvasca došlo slučajno, kada je testo od vode i brašna došlo u dodir sa divljim kvascima iz vazduha. Zahvaljujući tom otkriću hleb je postao mekši i ukusniji.
- Stari Egipat je začetnik kulture hleba. Korišćen je pivski kvasac za fermentaciju.
- To se prenosi prvo u Staru Grčku. Postoji zapis da su Grci pripremali 72 vrste hleba.
- A zatim u Rim, gde su oko 2. veka p.n.e. nastale prve javne pekare. Za vreme Cezara skoro trećina građana Rima imala je pravo na besplatan hleb. Postojalo je više vrsta hleba, između ostalog i za različite staleže.
- Industrijska revolucija u XIX veku omogućila je masovnu proizvodnju hleba uz pomoć mašina; hleb je postao dostupniji.
- U XX veku počinje era hleba sa aditivima. Hleb postaje lakši, lepši, mekši, duže zadržava svežinu; postaje još dostupniji ( nećemo ovde da razmatramo tamnu stranu te “medalje” ).
Hleb je bio i ostao osnovna životna namirnica velikom delu čovečanstva. Možda ne najvećem broju ljudi, ali u većini zemalja u svetu hleb je, u nekoj lokalnoj varijanti, osnovna hrana. Pšenica je druga namirnica po potrošnji u svetu, prvi je pirinač. Veliki deo te potrošnje ide na proizvodnju neke vrste hleba kao krajnjeg proizvoda. Pogotovo u našoj i nama sličnim kulturama.
Slobodno možemo reći da je od praistorijskih zajednica lovaca-sakupljača, preko Mesopotamije, Egipta, Stare Grčke i Rima, naša civilizacija „odrasla“ na hlebu. Koliko je hleb značajan, zastupljen i poštovan govori i činjenica da je sastavni deo mnogih religijskih obreda, narodnih običaja i praznika.
Ratovi su vođeni zbog hleba i na hlebu, često je imati ili nemati hleb u ratu značilo biti pobednik ili pobeđeni.
A to šta hleb predstavlja za čoveka – pojedinca možda najbolje pokazuje podatak da je miris sveže pečenog hleba u gotovo svim anketama i ispitivanjima ocenjivan kao najprijatniji i najlepši; asocira na sigurnost, dom i sreću.
Na kraju: Malo je tužno, kad se sve ovo uzme u obzir, što sve češće čujemo i čitamo povike i optužbe (opravdane i neopravdane) na račun ovog vernog pratioca, hranitelja čoveka na njegovom putu, kolektivnom i individualnom, istorijskom i životnom. Možda drugačije i nije moglo i ne može. Kvantitet na uštrb kvaliteta. Ljudska pohlepa za zaradom je uvek velika, a gladnih usta sve više. Neka se i zasite. Ali još uvek u svetu – pored sve tehnike i tehnologije, mehanizovane i jeftinije proizvodnje sirovina i krajnjeg proizvoda, i dan-danas (kako volimo ponosno da kažemo u XXI veku) – neki ljudi često nemaju ni hleb. Ni beli, ni crni, ni pšenični, raženi, kukuruzni, ni onaj sa aditivima, ni ovaj bez aditiva.
16. oktobar je Svetski dan HLEBA.
RECEPT ZA HLEB
Biće opisan produženi postupak za pravljenja hleba. Njegove prednosti su: potrebno je manje kvasca i boljeg je kvaliteta, ukusniji i duže ostaje svež.
Sastojci:
- 500 gr pšeničnog brašna (ja sam koristila 300 integralnog pšeničnog i 200 gr običnog)
- 250 ml mlake vode
- oko 10 gr svežeg kvasca (oko 3-4 gr suvog)
- kašičica šećera
- 1-2 kašičice soli (do 10 gr ili manje)
Priprema:
-Stavite kvasac i šećer u malo mlake vode (do 50 ml), ostavite nekih 10-ak min da se rastvori i počne fermentaciju.
-Zatim u 250 gr brašna (poželjno prosejanog) dodajte taj kvasac i 150 ml mlake vode, dobro pomešajte (možete i kašikom) i ostavite na toplo mesto na 2-2,5 h. Ovo testo se naziva kvasno testo.
-Nakon toga u uskislo kvasno testo dodajte 100 ml mlake vode, so i postepeno sa preostalim brašnom zamestite. Tako dobijate hlebno testo. Ono treba da kisne još oko 60 min.
-Malo premesite i napravite oblik po želji (za to će vam trebati još malo dodatnog brašna ili nauljite ruke), ostavite da odstoji u plehu nekih 10 min, dok se rerna zagreje. Pecite 20 – 30 min na 220°.
Utisak: Mislim da nema potrebe komentarisati domaći hleb. Iako imam pekaricu, ovako pripremljen hleb mi je ukusniji. Samo bih promenila odnos integralnog i belog brašna u korist belog (mislim da ću sledeći put da stavim samo belo brašno).
RECEPT ZA BANANA HLEB
Sastojci:
- 3 srednje ili veće banane (poželjno je da budu zrelije)
- 110 gr maslaca na sobnoj temperaturi
- 150 gr šećera
- 2 veća jajeta na sobnoj temperaturi
- 190 gr brašna
- 1 kašičica sode bikarbone
- ½ kašičice soli
- ½ ekstrakta vanile (opcija 2 vanil šećera)
- 70 gr suvog grožđa, opciono
- 100 gr naseckanih oraha, opciono
Priprema:
–Maslac i šećer kratko umutite mikserom, samo da se sjedine.
–Banane viljuškom izgnječite da dobijete kašastu smesu.
-U umućen maslac dodajte smesu od banana i jaja.
-Mutite mikserom srednjom brzinom oko 2 min.
-Dodajte brašno, sodu bikarbonu, so i vanilu.
-Kratko mikserom sjedinite smesu (pažljivo da se brašno ne razleti, prvo mutilicama pomešajte brašno i smesu, pa onda uključite mikser).
-Dodajte suvo grožđe i orahe i pomešajte varjačom.
-Izlijte u pleh – ja sam pekla u plehu 28*18, mislim da bi bilo bolje da je pleh bio manji, ali i ova dimenzija je ok, nije mnogo tanak.
-Pecite na 180°. Moj hleb je bio pečen za oko 35 min, pretpostavljam da je bio deblji da bi mu trebalo malo više vrema. Najbolje je da otprilike nakon ovog vremena proverite čačkalicom kakvo je stanje.
Utisak: Mekano i ukusano. Samo bih smanjila količinu šećera (npr. 120 gr).
PRIJATNO!
