Drakula je imenom i likom sinonim i paradigma vampira. On nije ni prvi ni poslednji literarni vampir – svetu se predstavio tek 1897. godine, pri kraju najplodnije ere književnih dela sa ovom tematikom – ali je najpoznatiji. Tokom XX veka Drakula je lakim korakom, pre lebdeći, sa stranica romana Brema Stokera prešao na “daske koje život znače”, film, postao lik drugih priča strave i zauzeo značajno mesto u pop kulturi.
Šta je to što Drakulu izdvaja od ostalih nemrtvih, od kojih su neki njegovi inspiratori i uzori? Plemićko poreklo, egzotičan istočnjački izgled, znanje, maniri, inteligencija, bogatstvo, sve to zajedno – osobine cenjene kod ljudi, a očigledno i kod vampira.
Tri romana o Drakuli čiji su autori dva člana porodice Stoker. Vremenski period između njihovih objavljivanja je duži od jednog veka.
Mesto radnje: Pretežno Britanska ostrva, povremeno drugi delovi Evrope.
Vreme: Od sredine XIX veka do početka XX veka.
Svaki roman je stilski odraz vremena u kom je nastao, sa aktuelnim književnim tehnikama i opisama u cilju stvaranja osećaja strave i užasa kod čitaoca.
1. Drakula – Brem Stoker
Prvi i najbolji.
Roman koncipiran i predstavljen kroz dnevnike i pisma nekoliko glavnih likova.
Mladi pravnik Džonatan Harker po nalogu poslodavca odlazi u Transilvaniju radi poslovnog dogovora sa klijentom. I tu kroz njegove opise prvi put čovečantsvo upoznaje grofa Drakulu. Vampira No.1. Ubrzo po dolasku gospodin Harker shvata na kakvom se mestu našao, sa kakvim “bićima” ima posla i da mu se ne piše dobro. I dok je sudbina ovog mladog Britanca neizvesna u njegovoj domovini počinju da se događaju čudne i jezive stvari, u koje je – gle slučajnosti – upletena i njegova verenica, hrabra Mina, njena prijateljica Lusi, dvojica mladih Britanaca i jedan mladi Amerikanac. Njima se kasnije pridružuje Van Helsing; i kvari atmosferu, što se mene tiče. Kako god, ova družina shvata sa kakvim bićem ima posla i kreće u lov na Drakulu.
2. Drakula nemrtvi – Dejker Stoker, Ijan Holt
Drugi i najgori.
Vek i više nakon objavljivanja romana Drakula Brema Stokera izašao je zvanični nastavak odobren od porodice Stoker.
Dvadeset pet godina je prošlo od događaja u prvom romanu; glavni junaci su sredovečni ljudi koji prividno vode normalne živote posle svega onoga u šta ih je stariji Stoker “uvalio“. Džonatan Harker je postao alkoholičar. Doktor Sjuard je poludeo i opsednuto traga za natprirodnim bićima. Artur Holmvud nakon smrti njegove drage Lusi, kriveći sebe i druge, izbegava kontakte sa članovima nekadašnje družine. Jedino mladi Kvinsi Harker, sin Mine i Džonatana rođen nakon svih onih užasnih događaja, živi normalnim životom, punim planova i želja. Ali Drakula opet stupa na scenu, u drugačijem svetlu, sa drugačijim ciljem i pobudama nego u prvom romanu.
Pored fiktivnih likova pojavljuju su i Brem Stoker i njegov prijatelj i poslodavac, čuveni glumac toga doba, Henri Irving. Činjenice iz romana u vezi sa njima su jednim delom biografske.
Značajnu ulogu ima i Eržebet Batori, mađarska grofica i istorijska ličnost; negativni lik i u istorijskom sećanju i u ovom romanu.
3. Drakul – Dejker Stoker, Dž. D. Barker
“I besmrtni imaju prošlost.” Moto romana koji ima dvostruko značenje – odnosi se na lik grofa Drakule, ali i na Brema Stokera, koji je pišući o nemrtvom i sam postao besmrtan u kolektivnom sećanju čovečanstva.
Događaji vremenski prethode onima u romanu Drakula Brema Stokera.
Za nosioce radnje uzeti su stvarni ljudi. Pojavljuju se članovi porodice Stoker, pre svih Brem, zatim njegov stariji brat Tornli i sestra Matilda; mađarski orijentalista Armin Vamberi, čiji priče su zainteresovale Brema Stokera za legendu o Vladu Drakuli; Elen Kron dadilja u porodici Stoker. Postoje činjenice u romanu koje su biografskog tipa. Npr. Bremova bolest i ozdravljenje u sedmoj godini, zanimanja glavnih likova i još ponešto.
Roman je koncipiran kao naizmenično smenjivanje događaja iz prošlosti i sadašnjosti. Prošlost počinje negde sredinom XIX veka i predstavljena je u vidu dnevnika Brema Stokera, kako se bliži sadašnji trenutak priču grade i dnevnici i pisma drugih likova.
Sadašnjost počinje u noći između 17. i 18. avgusta 1868.godine; od trenutka kada je prošlost sustigne radnja dalje teče kao niz doživljaja glavnih likova.
Brem Stoker je rođen i veliki deo detinjstva provodi kao teško bolesno dete. Elen Kron, voljena dadilja dece porodice Stoker, nestaje nakon čudesnog Bremovog ozdravljenja i nekoliko zastrašujućih stvari koje su o njoj otkrili Matilda i Brem. Četrnaest godina kasnije, sada odrasli mladi ljudi, postaju akteri i svedoci čudnih i neobjašnjivih događaja. Potisnuta sećanja iz detinjstva se vraćaju, dadilja Elen je opet prisutna u njihovim životima. Na scenu stupa Drakula; onakav kakav nas je plašio i kakvog smo voleli vek i više.
Utisak:
1. Drakula. Glavna karakteristika romana Drakula, zbog koje je plašio i plaši generacije ljudi, je atmosfera. Mrak, izolovanost i čovek, suočen sa nečim zlokobnim i moćnim, nemoćan da razume, objasni i da se spase. Ovo se pogotovo odnosi na prvi deo romana, do pojave Van Helsinga; posle toga potreba za akcijom kao da je preuzela piščevo pero.
2. Drakula nemrtvi. Nastavljač, sa saradnikom, stravu i užas predstavlja drugačije; u duhu vremena kada je roman pisan (XXI vek). Vampiri ne ubijaju donekle suptilnim i diskretnim isisavanjem krvi kroz par rupica, oni komadaju tela i razbacuju ostatke po ulicama Londona, preobražavaju se u ale i uništavaju sve pred sobom. Sve u svemu, nastavljač, sa saradnikom, je odveo priču na potpunu stranputicu, a samom Drakuli dao malo osećanja i oduzeo malo moći. Ali da ne bude sve loše, postoji i nekoliko interesantnih povezivanja radnje sa stvarnim događajima iz tog vremena.
3. Drakul. U trećem romanu Dejker Stoker, sa novim saradnikom, donekle se vraća – koliko je u mogućnosti, verujem – na put svog pretka. Drakula je resetovan; potreba za specijalnim efektima je sputana; priča je u velikoj meri ispričana u stilu gotičkog romana. Ali da ne bude sve dobro, na momente pisac pribegava predugim i nepotrebnim opisima, pogotovo u dnevnicima malog Brema Stokera.
