1. Horas Volpol – Otrantski zamak (iz 1764.)
2. Ernst T. A. Hofman – Đavolji eliksiri (iz 1815. i 1816.)
3. Džejn Ostin – Nortengerska opatija (iz 1818.)
4. Edgar Alan Po – Priče tajanstva i mašte (pisane 30-ih i 40-ih godina XIX veka)
5. Valerij Brjusov – Ognjeni anđeo (iz 1908.)
6. Širli Džekson – Ukleta kuća na brdu (iz 1959.)
7. Borislav Pekić – Novi Jerusalim (iz 1988.)
8. Karlos Ruis Safon – Senka vetra (iz 2001.)
9. Sara Peri – Eseška zmija (iz 2016.)
Gotička književnost nastala je u drugoj polovini XVIII veka u Velikoj Britaniji. Naziv potiče od srednjovekovne gotičke arhitekture, čija su vremenom načeta zdanja česta mesta radnje prvih romana ovog žanra.
Usamljen, mračan, maglovit ambijent. Turobna i preteća atmosfera, kao glavni adut kojim se stvara osećaj jeze i privlači čitalac. Emotivno napeti likovi, često i nestabilni, sumorni, drugačiji, sa neobičnim sklonostima; suočeni sa pojavama i događajima za koje nemaju racionalno objašnjenje. Konce radnje vuku strah, neizvesnost, mračne ljudske pobude i natprirodne sile. Ovo su neki od ključnih odlika gotičke literature.
Gotička književnost je prethodnica omiljenih žanrova današnjice: trilera, horora, romana misterije i fantastike.
1. Otrantski zamak – Horas Volpol
Zvanično prvi gotički roman. Začetnik žanra; sadrži gotovo sve elemente koji će se kasnije sretati na stranica njegovih naslednika.
Otranto je mala kneževina na jugu Italije kojom upravlja princ Manfred. Vlast stečenu prevarom i lažima Manfredovog pretka prati proročanstvo o povratku legitimnih naslednika. Manfred gonjen mračnim silima i željom da se održi tu gde jeste ne preza ni od čega. Njegova obuzetost i rešenost uzima maha kada reči iz proročanstva počinju da se ostvaruju, što prati niz neobjašnjivih događaja i pojava.
Utisak: Šekspirova drama napisana u prozi.
2. Đavolji eliksiri – E. T. A. Hofman
“Ima li čoveka u čijem srcu ne besni nečastivi i ne opire se dobru? Bez te borbe ne bi bilo vrline, jer ona je samo pobeda dobrog principa nad zlim, baš kao što se iz obrnutog rađa greh.”
Autor ovog romana je bio svestrana ličnost i jedan od najznačajnijih pisaca nemačkog romantizma.
Kaluđer Medardo još kao dete, tada Franc, pokazuju izrazitu duhovnost. Sa 16 godina odlazi u manastir i započinje bogoslovske nauke sa velikim uspehom. Međutim, sudbinski put mladog Medarda je drugačiji od pravolinijskog služenja Bogu u miru i duhovnoj čistoti. Podleže iskušenju i proba đavolji eliksir, što ga odvodi iz manastira u svet. Iz mesta duhovnog mira u stalnu borbu sa raznim iskušenjima i gresima. Kaluđeru Medardu ta borba bila je predodređena genima koje ima u sebi, ali krajnji ishod zavisi od njega.
Utisak: Najslojevitije delo sa ovog spiska. I najbolje, što se romana tiče.
3. Nortengerska opatija – Džejn Ostin
Roman napisan u vreme procvata gotičkih novela, ali spisateljica tu temu obrađuje na sarkastičan način. Za razliku od zemljakinja Bronte.
Sedamnaestogodišnja Katarina dobija priliku da malo upozna svet. Sa prijateljicom i njenim mužem odlazi iz mesta gde je provela ceo svoj život u poznatu banju na nekoliko nedelja. Na tom putovanju upoznaje razne ljude, više ili manje iskrene, a među njima i Henrija Tilnija. Katarina je zaljubljenica u gotičke romane, posebno u dela En Redklif, što neki ismevaju, dok drugi priznaju da i sami rado čitaju. Kada joj se pruži prilika da neko vreme boravi u Nortengerskoj opatiji, njena mašta dobija podsticaj i ambijent da se razmahne i stvori razne jezive pretpostavke.
Utisak: Ovo nije gotički roman u pravom smislu te reči. Tu temu dotiče kratko, na pomenuti sarkastičan i zdravorazumski način. Jedan od tipičnih romana Džejn Ostin sa temom siromašna i otresita devojka – bogat mladić. Zanimljiv i lak za čitanje.
4. Priče tajanstva i mašte (bilo koja zbirka priča) – Edgar Alan Po
Edgar Alan Po je jedan od najpoznatijih predstavnika gotičke književnosti u SAD-u u XIX veku.
Nosioci radnje u njegovih delima su osamljeni likovi, često nervno rastrojeni intelektualci, skloni fantazijama i misteriji. Ambijenti u kojima obitavaju su mračni i izolovani. Strah i smrt se nadvija nad njima od samog početka.
Najpoznatije pripovetke su: Pad kuće Ašer, Crna mačka, Morela, Ligeja, Vilijem Vilson, Maska crvene smrti…
Utisak: Gotika po definiciji, pisana u vreme procvata ovog žanra. I sam pisac deluje kao da je izašao iz neke od svojih priča.
5. Ognjeni anđeo – Valerij Brjusov
Roman u XVI glava smešten u prvu polovinu XVI veka.
Pripovedač i glavni lik nakon burne mladosti vraća se u domovinu iz Novog sveta. Njegova namera je da poseti roditelje i rodni kraj, ali ga slučajan susret sa neobičnom ženom skreće sa tog puta. Ovaj suštinski zdravorazuman i zreo čovek potpada pod neobjašnjiv uticaj plahovite i čudljive žene, i postaje spreman da ispuni svaku njenu molbu, ma koliko suluda bila.
Utisak: Iako sadrži neke elemente gotičke priče, roman je kao i njegov glavni lik – zdravorazuman. Odlično stilski napisan, što svedoči o izuzetnom talentu, veštini i znanju autora; prosto je čudno što je poprilično nepoznat kod nas.
Radnja se odvija na početku Novog veka u istoriji, odmah po otkriću Novog sveta. U vreme velikog rascepa u katoličkoj crkvi. U vreme budjenja nauke, ali i u vreme kada su dogmatske stege bile još uvek jake, a verovanje u magično i natprirodno itekako prisutno. To su teme kojih se pisac u većoj ili manjoj meri dotiče u svojoj priči.
Junaci romana neko vreme borave u Kelnu, gradu čija je katedrala biser gotičke arhitekture (kratka trivija). Sergej Prokofjev inspirisan romanom Ognjeni anđeo komponovao je operu istog naziva (druga trivija).
6. Ukleta kuća na brdu – Širil Džekson
“Kuća na brdu bez razuma, stajala je sama naspram tih brda, držeći tminu u sebi; stajala je tako 80 godina i mogla bi još 80. … I šta god da je hodalo tamo, hodalo je samo.”
Doktor Montagju je antropolog. Njegova glavna fascinacija i sfera interesovanja je analiza natprirodnih fenomena. Radeći na delu o uzrocima i posledicama psihičkih poremećaja kod ljudi koji borave u kući koja je opšte poznata kao ukleta odlučuje da to praktično ispita. Pronalazi ukletu kuću, iznamljuje je i angažuje još troje ljudi da mu budu pomoćnici i beleže svoje utiske i doživljaje u jednom takvom prostoru.
Utisak: Dva veka od prvog gotičkog romana pripadnik žanra u pravom smislu te reči.
7. Novi Jerusalim – Borislav Pekić
Zbirka od 5 priča sa podnaslovom gotska hronika. Svaka od njih je smeštena u različite vremenske epohe koje su prikazane kroz sudbine junaka. U prvoj priči vraćamo se u 1347. i upoznajemo Kir Angelosa umetničkog rezbara koji rezbari jednu posebnu stolicu. Radnja druge priče smeštena je u prvu polovinu XVII veka i u njoj srećemo Džona Bleksimita, talentovanog lovca na veštice. Treća priča se odvija u jeku Francuske revolucije tokom koje Žan-Luj spasava ljude jedući njihovu smrt. U četvrtu priču je upleten i sam pripovedač i njegova sećanja iz mladosti, događa se 1987. Peta priča, ujedno i naslovna, Novi Jerusalim dogodiće se 2999.
Utisak: Čitajte knjige Borislava Pekića.
8. Senka vetra – Karlos Luis Safon
Mesto i vreme radnje: posleratna (II sv.rat) Barselona. Danijel odrasta sa ocem, trgovcem antikvarnih knjiga, koji je ljubav prema literaturi preneo i na sina. Na tajnom i mističnom mestu zvanom Groblje zaboravljenih knjiga Danijel dobija knjigu Senka vetra pisca Hulijana Karaša. Ta knjiga i misterija vezana za njenog autora određuju godine odrastanja i rane mladosti ovog dečaka. Danijel ih provodi uglavnom u traganju za bilo kakvim činjenicama o životu Hulijana Karaša. Njegova otkrića i saznanja sele radnju u prošlost i otkrivaju tragičnu priču o detinjstvu, odrastanju i ljubavi pisca Senke vetra.
Utisak: Suštinski tragična, ali i topla, ljudska priča o teškim vremenima i surovim ljudima, ali i dobrim. Što se konkretne teme tiče mladi Danijel se susreće sa raznim avetima koji pokušavaju da ga spreče da sazna istinu o Hulijanu.
9. Eseška zmija – Sara Peri (2016)
Radnja je smeštena na sam kraj XIX veka. Kora, neucveljena udovica, sa prijateljicom i sinom privremeno odlazi u malo mestu u Eseksu (grofovija severoistočno od Londona). Tu se upoznaje sa legendom o zmiji iz Eseksa, za koju lokalno stanovništvo veruje da se pojavila baš tih dana. Dešavaju se čudna ubistva i nestanci. Ljudi su preplašeni i sve više se širi osećaj straha, ali i praznoverje. Kora je zaljubljenica u prirodu i njene nauke i, naravno, ovaj slučaj njoj je zanimljiv. Ona veruje da je pitanju preživeli primerak neke odavno izumrle vrste. Lokalni sveštenik Vilijam postaje njen prijatelj i sadrug u razjašnjavanju misterije koja plaši Esešane.
Utisak: Gotički elementi u tragovima, više su scenografija za neku drugu priču, mada nije najjasnije koja je to priča. Akcenat je na ženi koja, nakon što se rešila muža tiranina, teži da se oslobodi stega koje joj društvo nameće i da živi kako joj se hoće.
10. Gotske priče – Aleksandar Gatalica
“Smrt uvek pohodi nekog drugog. Nikad se to ne događa nama. … Nije se ona u njegovom slučaju dešavala nekom drugom. Ili jeste, ali jednako je bila u njegovoj blizini i uvek njemu na dohvat ruke.”
Junaci priča Aleksandra Gatalice su: mladi grof, grobar smrtno uplašen od smrti, partizanski oficir, ruska grofica i njen sluga, krznar prodavac smrti i dr. Jednom rečju – raznoliki.
Utisak: Čovek i smrt, najkraći rezime i lajtmotiv ove zbirke. U stilu najboljih priča Milorada Pavića.
11. Meksička gotika – Silvija Moreno-Garsija
Vreme radnje: sredina prošlog veka.
Mesto radnje: neka zabit negde u Meksiku.
Mlada i bogata Noemi odlazi iz Meksiko Sitija u mesto radnje, u posetu nedavno udatoj rođaki Katalini. Katalina je duže vreme bolesna, sa znacima duševnog rastrojstva i psihičke uznemirenosti. Sve u vezi sa Katalininim novim život je pomalo čudno za Noemi. Kuća u kojoj živi je oronula i izdvojena od naselja. Članovi njene nove porodice su neobični, sa bizarnim životnim navikama i pravilima. Ni noćne more, ni jeziva prošlost ove porodice koju saznaje ne uspevaju preterano da uplaše Noemi. Sve dok …
Utisak: Skroz OK roman. To je glavni utisak. Svi elementi gotičke priče su tu. Oronula i usamljena kuća, uvrnuti stanari, groblje u blizini. Imam utisak da fali malo jezive atmosfere koju neki pisci umeju majstorski da stvore. Ipak, skroz ok roman.
Napomena: Koji pojam između gotska i gotička je ispravno upotrebiti u ovoj prilici? Ne znam. Argument za prvi oblik bi bio to da su ga naši pisci koristili u svojim delima i da je u prevodima uglavnom korišćen pojam gotski. A za drugi objašnjenje da se pojam gotska umetnost odnosi na umetnost Gota (germansko pleme), a gotička umetnost označava dela gotike kao umetničkog pravca (uzima se i paralela romanika – romanički).
