Minimalizam u uređenju životnog prostora, u nastavku minimalizam, nije ništa novo.

Kroz razne religije, ne pod  konkretnim nazivom, propagiran je i praktikovan vekovima unazad. Teorijski posmatrano minimalizam i mnoga verska učenja lepo su se slagali kroz istoriju.

Najbolji primer usklađenosti religijsko-filozovskog učenja sa uređenjem životnog prostora je japanska tradicionalna kuća. I ne samo primer. Takva stambena estetika jedan je od inspiratora i uzora modernog minimalizma.

Elementi minimalizma prisutni su u arhitekturi i dizajnu enterijera komunističkih društava. Minimalizam se lepo slaže i sa komunističkom ideologijom.

Danas je minimalizam globalni trend. Minimalistički i moderno uređen prostor usko su povezani. Minimalizam se lepo slaže i sa ”biti moderan”  ideologijom.



Šta karakteriše minimalizam?

Osnovne karakteristike, ujedno i ideje vodilje, su jednostavnost i funkcionalnost. To se postiže na nekoliko načina.

Otvoren prostor, jednostavnih geometrijskih rešenja.  Dominiraju čiste linije i ravne površine, bez ornamentike.

Monohromatska paleta boja, kako zidova, tako i nameštaja i ostalih elemenata.  Minimalistički ambijent je prozračan i svetao. U skladu sa tim odabir boja igra veliku ulogu. Akcenat je na  bojama koje dobro reflektuju svetlost, koje se međusobno dopunjuju i stapaju, kao i na bojama prirodnih materijala (drveta, kamena). U minimalizmu dominira bela boja, zatim nijanse braon, bež i sive.  Čest izbor je i crna, kao neutralna. Ostale boje prihvatljive su za eventualne detalje.  

Nameštaj jednostavnih oblika, ravnih linija, glatkih površina i niže visine.  Minimalizma podrazumeva što više slobodnog prostora. Pažljivim odabirom nameštaja, vodeći računa o praktičnosti i potrebi, dobija se neprenatrpan i funkcionalan enterijer.  Za oslobađanje od “nereda” bitno je obezbediti i dovoljno zatvorenog mesta za odlaganje. Ugradni skladišni prostor, koji prati površinu zida i ne stvara dodatno vizuelno opterećenje, jedno je od čestih rešenja.

Prirodni materijali za nameštaj i ostale elemente. Drvo i koža, sa jedne strane, stvaraju osećaj topline i udobnosti. Korišćenjem stakla i metala, sa druge strane, dobija se vizuelno rasterećeniji, prozračan i moderno uređen enterijer.

Minimum ili potpuno odsustvo dekorativnih elemenata. Uzimajući u obzir da je ceo minimalistički koncept baziran na jednostavnom dizajnu, što manje elemenata i što više slobodnog prostora, jasno je da dekorativni elementi nemaju veliku ulogu i primenu.



Par reči protiv…

Ono što se minimalizmu najčešće zamera je to što može delovati hladno, negostoljubivo, kolokvijalno ” bez  duše”. U većini slučajeva ovakvo viđenje može se smatrati neosnovanim. Ali, recimo, za ljubitelje jarkih boja, dekoracije i sl. minimalizam ima mnogo estetskih nedostaka i negativan stav je razumljiv.

Minimalizam je rezervisan samo za moderne enterijere ili podrazumeva moderno dizajnirane komade nameštaja. Što je zabluda. Minimalizam je izvodljiv i u tradicionalnim, klasičnim ili rustičnim prostorima.

A sad prednosti…

Za one koji prate trendove, minimalistički stil je moderan. 

Prostor sa manje elemenata, bilo da su funkcionalno upotrebljivi ili dekorativni, je lakši za održavanje.

Lakše je svakodnevno funkcionisanje u prostoru gde ima manje stvari, gde se manje toga zaobilazi, pomera i sl.

Gde ima više stvari, ima više i nereda. To, prema psihološkim istraživanjima, izaziva više stresa. Što bi, kratko i parafrazirano, značilo manje stvari je dobro za živce.

Na kraju, dugoročno gledano, a u skladu sa jednom od najaktuelnijih tema u svetu, što manje stvari sada, manje otpada u budućnosti.

Zaključak bi bio

• Vodeće ideje u minimalizmu su funkcionalnost i jednostavnost
• Sredstva ravne linije, neutralne boje, prirodni materijali, svetlost.
• Cilj je stvaranje mirnog i prijatnog, a istovremeno praktičnog životnog prostora.

U estetskom smislu minimalizam je trenutno svuda oko nas. Neki od primera su pretežna ponuda nameštaja niže visine, neutralnih boja, ravnih i čistih linija, kao i popularizacija skandinavskog načina uređenja životnog prostora. Zatim, zahvaljući poboljšanim karakteristika, sve je veća ponuda stakla kao materijala za mnogobrojna rešenja u enterijeru. Čime se dobija prozračan i vizuelno neopterećen ambijent.

Stavljajući po strani minimalizam kao stil u uređenju enterijera, mnogo značajniji i interesantniji je suštinski minimalizam. Alternativa sveprisutnom konzumerizmu i prevelikoj potrošnji u svim sferama ljudskog života, pa i kada je reč o uređenju i opremanju životnog prostora. Svedoci smo neprestanog, i sa svih strana, mamljena raznoraznim “baš ovo vam je potrebno”. Neretko smo u situaciji da u to i poverujemo. Takođe neretko, posle određenog vremena, ta nekadašnja potreba postane nam smetnja, završi u nekom ćošku, podrumu ili na deponiji. Često namera da nečim olakšamo sebi život ili ulepšamo naš enterijer nema takav ili ima suprotan efekat. Sve to što unosimo u naš dom iziskuje neki prostor. Međutim, događa se da zaboravimo da je prostor potreban i nama. Stvarima za stajanje, nama za funkcionisanje. A da li ćemo svoj prostor, vreme, novac, dakle opet vreme i ne samo to, da menjamo za nešto što je suštinski ni od kakve ili od male koristi za nas, samo je na nama.

I baš na kraju, zanemarujući gore pomenute resurse koji su lična stvar i tiču se samo nas, ono što bi, svi i uvek, trebalo da imamo na umu. Prevelika potrošnja direktno, ali i njom izazvana prevelika proizvodnja, utiču na naše okruženje. Negativno. A naša životna sredina je stvar svih nas i svi smo pred svima odgovorni.  

Ali o tom potom.