“Zima je vreme za udobnost, dobru hranu i toplinu, dodir prijateljske ruke i razgovor pored vatre: vreme je za dom.” – Edit Sitvel
I zanimljivu knjigu.
Zaljubljenica u knjige i amaterski biograf dobija iznenađujući poziv: slavna i tajanstvena spisateljica Vida Vinter želi da joj “ispriča priču – čudesnu priču!”. Istinu o svojoj prošlosti i svom poreklu. Priču koja će nas odvesti na bogato, ali zapušteno imanje Ejndželfild i upoznati sa njegovim, recimo tako, čudnim stanarima.
“Čudna je to zemlja, Rusija, sa svojim nadarenim grešnicima i ponekim svecem, bona fide svecem kakvog samo mesto toliko usavršene okrutnosti može povremeno da proizvede, suluda mešavina prljavštine i slave.”
Rusija i njeni stanovnici viđeni i doživljeni očima stranca, Engleza. Radeći kao advokat u Moskvi, Nik upoznaje Mašu i biva uvučen u tu “suludu mešavinu” tokom svoje poslednje ruske zime. Sa prostorne i vremenske distance, kroz ispovest, on se priseća tih dana i događaja; i iskreno priznaje: “Nedostaju mi zdravice i sneg. Nedostaje mi jurnjava neonskih svetala na Bulevaru usred noći. Nedostaje mi Maša. Nedostaje mi Moskva.”
Ovo nije jedan od romana gospodina Kinga zbog kog ćete noću zverati po pomračini i spavati uz prigušeno svetlo.
Poznatog pisac nakon saobraćajne nesreće u snežnoj oluji spasava “najveća obažavateljka”. Ali on brzo shvata šta ga je snašlo: “U nevolji sam. Ova žena nema tri čiste.”
“Vi, dakle, smatrate da je u vreme Božića mala verovatnoća da će doći do zločina?”-promrlja Poaro
“Da, to sam rekao.” …
…“Kažete da je Božić vreme veselja. To, zar ne, podrazumeva obilno jelo i piće? Tačnije rečeno – prejedanje! A prejedanje izaziva tegobe u varenju! A ljudi sa tegobama u varenju postaju razdražljivi!”
“Razdražljivost ne dovodi do ubistva” – reče pukovnik Džonson
“Nisam baš u to ubeđen!” – Poaro
Ako ste pročitali bar jednu knjigu o ovom čuvenom detektivu, sigurno znate da njegove “male sive ćelije” nikad ne greše.
Fantastične priče inspirisane ukrajinskim i ruskim folklorom. Više duhovite nego strašne zgode i nezgode iz suživota veštica, đavola i ljudi.
“Moj deda znao je divno da priča… U duge zimske večeri, dok napolju puca mraz i potpuno okiva uzani prozorčić našeg doma, … mi, deca, skupivši se u gomilu, slušali smo dedu… o nekom davnašnjem neobičnom događaju. Od tih priča su nas uvek prolazili žmarci i kosa nam se kostrešila na glavi.”
Jedna, rekla bih jedina, priča iz ove zbirke od koje će vas proći ti žmarci je “Vij”. Po njoj je napisan scenario za naš poznati, možda najbolji, horor film “Sveto mesto”.
Po ugledu na preporuku knjiga za jesen, još jedan pojmovnik ovog autora. Došla je i vlada zima, šta pisac zapaža oko sebe, kako doživljava i tumači te obične, svakodnevne pojmove. Ako vam treba nešto da skratite vreme u prevozu tokom zimskih gužvi ili par priča uz topli napitak, dok napolju (nadamo se tome) veje li veje sneg.
“Zimi se sklupčate oko dobre knjige i sanjate daleko od hladnoće.” – Ben Aronovič
