Invictus – Vilijam Ernest Henli
Iz noći ove koja me prekriva,
Mračne k’o jama međ’ dva pola ledna,
Hvala ma kome Bogu što ga biva
Što moja duša osta nepobedna.
U kandžama nepogode jada
Nisam ustuknuo, nit’ krik moj se vije.
I pod maljem sudbe, čak i sada,
Glava je krvava, al’ klonula nije.
Van ovog mesta od gneva i plača
Tek Užasa sene slute se iz praha,
Ali poznih leta pretnja ne nadjača
Našla me je mirnog i biću bez straha.
Koliko god uske staze što predstoje
Ma koliko dug kazne da je plan,
Ja sam gospodar sudbe moje,
Ja sam moje duše kapetan.
Prepev: Dušan Vojnović
Samoća –Miroslav Mika Antić
Svoju snagu prepoznaćeš po tome
koliko si u stanju
da izdržiš samoću.
Džinovske zvezde samuju
na ivicama svemira.
Sitne i zbunjene
sabijaju se u galaksije.
Seme sekvoje bira čistine
sa mnogo sunca i vazduha.
Seme paprati zavlači se u prašume.
Orao nikada nije imao potrebu
da se upozna sa nekim drugim orlom.
Mravi su izmislili narode.
Svoju snagu prepoznaćeš po tome
koliko si u stanju
da prebrodiš trenutak
jer trenutak je teži
i strašniji i duži
od vremena i večnosti.
Na Zlataru – Ljubomir Simović
Ova pusta sumorna zemlja
koje ni za grob ti dovoljno nema,
ova zemlja koja toliko oduzima od života,
ovde ni sunca ni kamena toplog ni misli mirne nema.
I lica i ljubav i reči, i lica i reči,
sve su izoštrili vetar i surova zima.
Ovde je taj život, koji brzo prolazi,
još brže nošen talasima Lima.
Samo brze i plahe ledene kiše, brze i plahe,
kad siva i hladna zemlja još više zahladi i posivi,
samo preživela trava i vetar, ovde je život samo
ta snaga da se ovde živi.