Odlazi zima.

Sunce sija više. Noć traje kraće. Čuje se cvrkut. Vidi se cvet. Sve u svemu lepota i divota sveta i života polako stupa na scenu.

Portali i savetnici za “šta jesti” pozivaju: “Ajmo, ljudi, detoks!”

Dolazi proleće.

A sa njim i samoniklo divlje bilje, prirodni i zdravi saveznici onome ko se odazvao ovom pozivu.

Mladi, sveže ubrani listovi koprive i maslačka tokom proleća predstavljaju pravu riznicu vitamina, minerala, hlorofila, i mogu da pomognu u čišćenju i jačanju organizma posle perioda manjka svetlosti i viška masnih, prerađenih namirnica.  Nekada je to bila prva sveža hrana ljudima nakon zime.

Ove dve biljke dobro su poznate i često korišćene u narodnoj medicini. Različiti delovi, od korena do semena, sakupljaju se u različitim periodima godine i koriste kod mnogih zdravstvenih problema, kao preventiva ili pomoćno sredstvo u lečenju.

Ali zadržimo se na aktuelnom: proleće i ono što nam ovo bilje nudi u tom periodu godine – mlado lišće.

Kopriva je jedna veoma lekovita i korisna biljka, koja ljudima može da bude i hrana i lek. Pored gvožđa, vitamina C i K, magnezijuma i drugih dragocenih materija, bogata je i hlorofilom, pigmetom značajnim kod problema sa anemijom, za čišćenje i jačanje organizma.

Od mladih izdanaka možete napraviti osvežavajući zeleni napitak koji ćete piti umesto vode ili nekoliko šolja u toku dana:

10-ak mladih vrhova koprive, dobro opranih, preliti sa 1l vode, staviti da se kuva, kad voda proključa kuvati još nekih 10-ak minuta, poklopiti i ostaviti da se ohladi.

Kuvane listove dodajte smutijima, salatama… Spremite je kao spanać. Sveže listove možete je dodati čorbama ili bilo kom drugom varivu pri kraju kuvanja, pitama i sl. Možda nije na odmet reći da kuvana kopriva ne žari. Naprotiv, veoma je ukusna.

Za ishranu treba brati mlade vrhove koprive od marta do maja; u ovom period najbolje je brati i koprivu za sušenje. Uz mali oprez prilikom branja; verujem da je svima poznato da kopriva žari.

Maslačak je najpoznatiji i najkorišćeniji kao diuretik – pomaže za izlučivanje viška tečnosti. Gorke materije koje ova biljka sadrži, a najviše ih ima u mlečnom soku, povoljno deluju na digestivne organe. “Svi delovi biljke su gorkog ukusa i imaju mnogo belog mlečnog soka, koji obilato curi kad se blljka ozledi. Mlečni sok је najgorči, а u njemu ima najviše lekovitih sastojaka; maslačak пiје otrovan.”¹

Listovi maslačka bogati su vitaminima A i C. Od njih se pravi ukusna presna salata, samostalno ili kao dodatak drugom povrću. U nekim zapadnim zemljama ova biljka se gaji i može se naći u prodaji u svežem stanju.

Listove maslačka za salatu treba brati tokom ranog proleća, pre nego što procveta. Od cvetova prave se takozvani med i vino od maslačka. Takođe, listovi i cvetovi, sveži ili osušeni, mogu da se koriste za čaj.

Ovo su dve široko rasprostranjene, verujem opšte prepoznatljive biljke. I bezbedne za ljudsku upotrebu, barem što je do njih. A što je do nas? Odgovor nek počne sa: na žalost, sve je manje mesta koja su pogodna za njihovo branje. I to treba imati na umu. Koprivu i maslačak, kao i drugo divlje bilje, treba brati na mestima udaljenijim od puteva, nezagađenim hemijskim sredstvima, ljudskim otpadom ili životinjskim izmetom. Za to je potrebno da izađemo iz naselja, protegnemo noge i, hteli ne hteli, udahnemo malo čistiji vazduh; ono uz šta ovi naši detoks smutiji, čajevi, napitci imaju znatno više učinka i smisla.

Nekoliko recepata iz knjige “Lečenje biljem” akademika Jovana Tucakova za pripravke od mladih listova koprive:

1. Sok: 1 kg svežeg mladog i opranog lišća samelje se mlinom za mlevenje mesa (ili u blenderu) i iscedi sok. Pije se sa medom ро 3-4 kasike dnevno za jačanje, protiv malokrvnosti, i za ispiranje usta protiv angine i upale desni.

2. Sirup: 1 kg soka pгokuva se i procedi kroz flanelsko platno da bude bistar i pomeša se sa 2 kg meda ili se doda 1,5 kg šećera i kuva 15 minuta. Uzima se 3-4 kašike dnevno.

3 Ekstrakt: Sok se isparava na vodenoj pari u plitkoj posudi do gustine meda. Uzima se 5-10 g dnevno s medom.

4. Čај protiv anemije (malokrvnosti): punu šaku mladih lisnih pupoljaka koprive prokuvati 15 minuta u 1 litru vode i to piti mesec dana umesto vode.

¹Tucakov, J. (1984). Lečenje biljem. Beograd: IRO “RAD”. str.496.